Danas, savremeni automobili poseduju i do 40 simbola na instrument tabli. Zvanična istraživanja na ovu temu su pokazala da vozači često pogrešno tumače prikazanu signalizaciju što često dovede do velikih problema. Takođe, ignorisanje signalizacije često dovodi do skupih popravki, pa čak i do opasnih incidenata. Zato je veoma važno da obratite pažnju na signalizaciju iz uputstva koje ste dobili uz Vaš automobil, kako bi mogli da sprečite neželjene kvarove.
Ukoliko niste dobili uputstvo pri kupovini automobila ili ste ga dobili na jeziku koji ne razumete, rešenje uvek možete da pronađete na internetu i verziju na srpskom ili engleskom odštampate i dalje proučite.
Univerzalno pravilo kog se svi proizvođači automobila drže je to da plave ili zelene lampice služe da obaveštavaju o raznim funkcijama, narandžasta signalizacija upozorava, dok crvena ukazuje na ozbiljne probleme.
Od proizvođača do proizvođača zavisi i izgled simbola na instrument tabli, ali naravno postoje i oni koji su slični ili pak identični kod svih proizvođača. Neretko veoma slične lampice ukazuju na potpuno drugačiju vrstu problema. Ukoliko tumačenje signalizacije pretražujete na internetu trebate imati u vidu da postoje razlike između uobičajenih simbola za američko, evropsko i druga tržišta automobila.
U nastavku vam dajemo pregled najčešće korišćene signalizacije koja se pojavljuje na instrument tabli. Moguće je da na neke od njih nikad nećete naići, kao npr. one koji se pojavljuju kod električnih vozila ili hibrida.
Srećan put, želi Vam Plattner!
Analiza motornog ulja predstavlja jako bitnu kariku u poslovanju bilo kog proizvodnog sistema ili preduzeća. Ulaganje u redovne analize motornog ulja i maziva direktno se odraža na produženje radnog veka Vaše opreme ili vozila. Analizom korišćenog motornog ulja iz Vašeg vozila ili opreme možete utvrditi količinu kontaminacije, stepen habanja i uopšte stanje rada Vašeg motora ili mašine.
Ono što je prednost analize ulja je to da deluje kao sistem ranog upozoravanja, ukazujući na potencijalne probleme koji se mogu otkloniti pre nego što dođe do ozbiljnog kvara opreme ili motora. Pored toga, analiza ulja se takođe može efikasno koristiti za određivanje pravilnih intervala zamene ulja i proveru efikasnosti filtriranja ulja u svim vrstama maziva. Ono što je bitno naglasiti je da analizom motornog ulja u upotrebi doprinosite uštedi troškova održavanja i povećanju produktivnosti zbog produženja radnog veka mašina, jer sama laboratorijska analiza korišćenog motornog ulja ukazuje na stepen njegove degradacije. Na degradaciju motornog ulja imaju uticaja sledeći faktori: kvalitet korišćenog pogonskog goriva, tehničko stanje motora, režim rada motora, uslovi eksploatacije, kao i vrsta i kvalitet motornog ulja. Da bi oprema, mašina ili vozilo radilo svojim maksimalnim kapacitetom, uz što manju potrošnju goriva, sa što manje tehničkih otkaza, pored svih potrebnih mera i postupaka pravilne eksploatacije, potrebno je voditi računa o izvođenju plansko preventivnog održavanja, a samim tim i pravilnim odabirom vrste, viskoznosti, kvalitetnog nivoa motornog ulja, kao i optimalnog intervala njegove zamene u motoru. Vozila, mašine i oprema rade duže pod uslovom da se koriste odgovarajuća motorna ulja ali činjenice da ta ulja moraju biti čista i pogodna za upotrebe. Analize ulja se najčešće vrše na flotama komercijalnih vozila, kao i na industrijskoj opremi i mašinama. Retko kad se ova analiza primenjuje na putničkim vozilima.
Postoji mnogo razloga zašto se analiza ređe radi na uzorcima upotrebljenog motornog ulja iz putničkih automobila. Neka vozila imaju ugrađeni indikator tj. životni vek motornog ulja koji vozaču u stvarnom vremenu pruža povratnu informaciju o stanju motornog ulja, što može ponekad dati i lažni osećaj sigurnosti. Takođe kapacitet ulja za putnička vozila iznosi oko 4-5 litara, te bi cena za takvu vrstu ispitivanja motornog ulja bila blizu ceni zamene ulja što ni malo nije isplativo. Zbog toga je za putnička vozila preporučeno redovno održavanje i zamena motornog ulja kao i filtera prema preporuci proizvođača.
Kroz naš Mobil Serv program koji je prilagođen za monitoring kritičnih parametara motornog ulja u sistemima podmazivanja, kao i kroz naše višedecenijsko iskustvo u oblasti analize maziva spremni smo da Vas adekvatno posavetujemo o uslovima rada Vaših mašina i opreme, pozovite nas i naše stručno osoblje će Vam bliže pojasniti sve što Vas zanima.
Tempomat je danas postao jedna od neizbežnih stvari kada su automobili u pitanju. Posebno je koristan na autoputevima i putevima na kojima postoji konstantno ograničenje brzine, jer omogućava manje zamaranje vozača, a samim tim i udobniju vožnju. Uz to, pošto nema smanjenja i pojačanja gasa, tempomat omogućava i racionalniju potrošnju goriva.
Šta je i čemu je zapravo namenjen tempomat?
Osnovna funkcije tempomata je u suštini kontrolisanje brzine kretanja. Sistem tempomata, tj.mali kompijuter koji se obično nalazi ispod haube ili iza armaturne table, kontroliše brzinu vozila tako što određuje poziciju papučice za gas. Za razliku od manuelnog pritiskanja papučice gasa, tempomat aktivira ventile gasa putem sajle povezane na aktivator. Ventil papučice gasa kontroliše snagu i brzinu rada motora limitirajući količinu vazduha koju agregat usisava. Mnogi automobili koriste aktivatore koje pokreće vakum koji stvara motor, da bi dodavali i oduzimali gas. Ovi sistemi koriste mali, elektronski kontrolisani ventil, da bi se regulisao vakum u opni. Ovo funkcioniše na sličan način kao kočni servo uređaj.
Tempomat je obično smešten na volanu ili negde na instrument tabli i uz pomoć prekidača vozač može povećavati ili smanjivati brzinu kojom želi da se automobil konstantno kreće. Tasteri „On“ i „Off“ služe za aktiviranje i deaktiviranje ovog rada automobila. Neki sistemi nemaju ove tastere, pa se umesto toga isključuju dodirom kočnice i uključuju kada vozač pritisne „Set“ taster. Pored toga ovaj sistem sadrži i prekidače za zaključavanje brzine i povećanje brzine. Odnosno, nakon ubrzavanja do potrebne brzine, vozač prekidačem može popraviti trenutnu brzinu i pustiti papučicu gasa. Ukoliko dođe do naglog kočenja tada se parametri poništavaju i potrebno je pritisnuti dugme „Resume“ kako bi se vratili u prethodni režim rada. Takođe ovaj sistem sadrži i dugme za smanjenje brzine. U zavisnosti od modela automobila mogu biti u pitanju i drugi tasteri ali princip je uglavnom isti.
Adaptivni tempomati
U današnje vreme usled povećanje gustine i haotičnosti saobraćaja, obični tempomati nisu više efikasni kao nekad. S toga je ovaj sistem evaluirao, te su sada sve više u upotrebi adaptivni tempomati.
Razlika između adaptivnog i klasičnog tempomata je u tome što adaptivni tempomat sadrži napredniji sistem koji je sposoban da automatski prilagodi brzinu i u isto vreme održi pravilno i bezbedno rastojanje u odnosu na vozila ispred u istoj voznoj traci. Tačnije, ovaj sistem koristi prednje pozicionirani radar, instaliran iza prednje maske vozila, čiji je zadatak da detektuje brzinu i rastojanje u odnosu na vozilo ispred, kao i procesor digitalnog signala i longitudinalnu kontrolnu jedinicu. Ukoliko vozilo ispred uspori, ili ako se detektuje neki drugi predmet, sistem šalje signal motoru ili kočnom sistemu da uspori. Zatim, kada je put ispred ponovo bezbedan i prohodan, sistem ponovo ubrzava vozilo na prethodno postavljenu brzinu.
Autocruise radarski sistem od 77 gHz, koji je kreirao TRW kadar je da registruje do 150 metara ispred i funkcioniše pri brzini kretanja vozila od 30 do 180 km/h. Delphijev sistem od 76 gHz takođe može da detektuje objekte udaljene do 150 metara i funkcioniše pri brzinama od 32 km/h. Autocruise i Delphi su pioniri u ovoj tehnologiji, koja je u međuvremenu unapređena, tako da uključuje i mogućnost upozorenja na opasnost od čeonog sudara putem auditivnih i vizuelnih signala, kao i sposobnost autonomnog kočenja u slučaju krajnje nužde. Vozila s potpuno automatizovano kontrolom brzine su kompleksnija, i obično poseduju i druge ultramoderne sisteme asistencije. Ona mogu reagovati na saobraćajne znake, signalizaciju, pešake i druge prepreke na putu.
Bezbednost u saobraćaju
Vozači koji često zapadnu u gradske gužve veoma cene adaptivni tempomat, jer definitivno smanjuje stres i redukuje umor. Naravno, u svakom momentu potrebno je biti skoncentrisan na dešavanja u saobraćaju, a upotreba sistema o kojem je reč treba doživeti kao dodatnu pogodnost jer on nikako ne čine vozilo u potpunosti autonomnim. Zanimljiva činjenica je da su istraživanja pokazala da 90% vozača ne stigne da zakoči kada treba dok je tempomat uključen, jer im se stopalo ne nalazi u blizini kočnice i gasa. Kada znate da autombil sam vozi, nogu obično držite na nekom drugm mestu, koje je najčešće udaljeno od papučica, a kada dođe nepredviđena situacija, onda kočnicu pritiskate sporo, a često se dešava i da je vozači potpuno promaše. Zato se savetuje da prilikom korišćenja tempomata nogu uvek držite oslonjenu na gas li kočnicu kako biste izbegli nepredvidive situacije i poboljšali brzinu reagovanja.
Želimo Vam srećan put, Vaš Plattner tim.
Danas ćemo vam otkriti kada su nastale svećice za auto, koja je njihova osnovna uloga, koliki im je životni vek, ali i kako ih zameniti.
Istorija
Rani patenti kada je reč o svećicama povezuju se sa mnogim naučnicima. Étienne Lenoir prvi je iskoristio električnu svećicu za auto za svoj benzinski motor 1860. godine, prvi komercijalno uspešni klipni motor s unutrašnjim sagorevanjem, te je on priznat kao pronalazač svećice za auto. Kasnije su se patentiranjem bavili i Nikola Tesla (U.S. Patent 609.250 za sistem sinhronizovanog paljenja 1898.), Frederick Richard Simms (GB 24859/1898 1898.) i Robert Bosch (GB 26907/1898 1898.). Ali je ipak jedino pronalazak prvog komercijalno održivog rešenja visokonaponske svećice - koji je bio deo sistema paljenja baziranog na induktoru, inženjera iz kompanije Robert Bosch, Gottlob Honold 1902. - omogućio razvoj motora sa sistemom paljenja uz pomoć svećica. Za unapređenja koja su kasnije usledila, zaslužni su Albert Champion, braća Lodge kao i Kenelm Li Ginis. Dok je Helen Blair Bartlett 1930.godine odigrala ključnu ulogu u kreiranju izolatora.
Koja je osnovna uloga svećica za automobile?
Svećice za auto se smatraju veoma značajnim za rad automobila jer predstavljaju električni uređaj, koji struju visokog napona, proizvedenu u sistemu za paljenje, pretvara u električnu varnicu i na taj način vrši paljenje smeše goriva i vazduha koja se nalazi u cilindru automobila. Kao što je već poznato one se koriste kod benzinskih motora, gde pokreću fazu sagorevanja u motoru, dok s druge strane dizel motori, rade pomoću sistema samopaljenja, tj. ubrizgano gorivo se pali kada smeša vazduha i goriva dostigne temperaturu samopaljenja.
Svećice su dizajnirane za rad u ekstremnim uslovima, otporne su na visoki napon i visoke pritiske, kao i temperaturne varijacije između motora i okoline, ali su takođe otporne i na hemijsku koroziju iz goriva i nesagorelih gasova. Sastoje se od metalne školjke, odnosno kućišta sa navojem koji je izolovan od centralne elektrode specijalnim porcelanskim izolatorom. Centralna elektroda, koja može da sadrži otpornik, povezana je temeljno izolovanom žicom sa izlaznim terminalom indukcionog kalema ili induktora. Ta metalna školjka svećice se zavrće u cilindarsku glavu, pa je kroz taj fizički kontakt uzemljena. Centralna elektroda prolazi kroz porcelanski izolator i ulazi u komoru za sagorevanje, formirajući zazor svećice između unutrašnjeg kraja centralne elektrode i obično jednog ili više jezičaka ili struktura povezanih sa unutrašnjim krajem školjke svećice, koja služi kao uzemljenje, preko navoja spojenog sa glavom motora. Svećica je podešena da zajedno sa ostalim komponentama obezbedi siguran hladan start motora, siguran i neometan rad motora tokom čitavog veka trajanja i da tokom dužeg rada na području visokih obrtaja ne dođe do pregrevanja.
Životni vek svećice
Životni vek svećica zavisi od toga koliko puta ona generiše varnicu. S druge strane, životni vek svećica takođe zavisi i od tipa svećice, tj. do različitih materijala koji se koriste za njihovu proizvodnju, ali i načina na koji se vozilo eksploatiše.
Preporuka za standardne svećice je da treba da se promene nakon pređenih 15.000 km do 30.000 km. Svećice sa iridijumskom ili platinskom elektrodom mogu preći bez većih problema i 100.000 km, dok za neke premijum iridijumske svećice stoji da mogu da pređu čak 200.000 km. Ali često se postavlja pitanje da li da se svećice i posle toliko pređenih kilometara promene ili ne, jer one i dalje funkcionišu kako treba. Zbog čega ih onda promeniti? Prosto, ukoliko svećice na vašem automobilu prestanu s radom, može se ozbiljno ugroziti rad katalizatora, što može da donese dodatne probleme. Dakle, svakako je savet da se svećice redovno kontrolišu.
U svakom slučaju ukoliko se desi da vam motor ne radi kako treba, trebalo bi da proverite svećice. Signali koji otkrivaju da imate problem sa svećicama su: povećana potrošnja goriva, iznenadno usporavanje automobila ili "stani-kreni" vožnja, nedostatak ubrzanja, štucanje motora i problemi sa paljenjem automobila.
Kako zameniti svećicu?
Ranije je zamena svećica kod starijih automobila bila veoma jednostavna je su motori bili manje složeni nego što je to slučaj danas. Kod modernih automobila sistem motora je mnogo složeniji, usled korišćenja napredne tehnologije, te je kod njih pristup svećicama blokiran nekim drugim komponentama.
Prilikom zamene svećice treba obratiti pažnju da prljavština ili neke druge čestice ne uđu u prostor iz kojeg je svećica izvađena, jer to može da prouzrokuje oštećenje unutrašnjosti cilindra. Ovde se savetuje krajnji oprez. Takođe, prilikom zavrtanja svećice treba obratiti pažnju da se ona previše ne zavrne jer tako postoji mogućnost da se ošteti navoj u glavi motora. Ukoliko se to desi, zamena glave motora je neminovna, što može da bude veoma skup trošak.
Na kraju ono što vam u svakom slučaju preporučujemo je da redovno održavate vaše vozilo i pratite kada bi trebali da zamenite svećice pre nego što njihove performanse počnu da degradiraju. Isto je bitno da pratite i pređenu kilometražu kako bi na vreme zamenili motorno ulje i ne bi sebe doveli u neprilike sa skupim popravkama motora. Naša preporuka su svakako MobilTM motorna ulja.
Sigurno se često pitate kada je pravo vreme za zamenu guma na Vašem automobilu?
Kao što je već dobro poznato kada temperatura počne da pada ispod 7°C potrebno je letnje gume koje tada gube svoja svojstva zameniti zimskim gumama. Zbog sveobuhvatnih uslova koji se javljaju na putu poput poledice, snega, bljuzgavice itd., a u cilju povećanja trakcije i ostvarivanja maksimalnih performansi vozila potrebno je upotrebljavati gume drugačijeg dizajna i smeše. Tačnije, kada su u pitanju zimske gume smeša je poželjno da bude mekša, na bazi silike, a dezen gume treba da sadrži veći broj lamela, dublje paralelne kanale koji bolje odvode vodu. Samim tim automobil na putu postaje stabilniji jer je prijanjanje znatno bolje, a zaustavni put kraći.
Po pravilniku koji je stupio na snagu 1. novembra 2012. obavezni ste da letnje pneumatike na Vašem automobilu zamenite zimskim i iste koristite u periodu od 1. novembra do 1. aprila, ali samo ukoliko na kolovozu ima snega, leda i poledice. U slučaju da u navednom periodu nema padavina ili leda, dozvoljena je i upotreba guma koje nisu za zimu.
Često postavljeno pitanje je i da li treba menjati sve četiri zimske gume ili je dovoljno samo dve?
Bitno je znati da uvek treba kupiti i zameniti sve četiri gume istovremeno, bilo da su zimske ili letnje, odnosno na vozilu treba da su gume istog proizvođača, istog modela, i iste istrošenosti dezena, odnosno starosti. Samo tada će nivo prianjanja biti približno isti, pa neće dovesti do nestabilnosti vozila. Nikako ne treba mešati letnje i zimske gume, ili kupiti samo dve nove, pa ih, recimo, postavljati na pogonsku osovinu. A razlog tome leži u činjenici da ukoliko zimske gume namontirate samo na prednju osovinu može doći do zanošenja, proklizavanja pa čak i zaokretanja vozila u krivinama. S druge strane, ako zimske gume postavite samo na zadnju osovinu, može vam se desiti da pri skretanju prednje gume izgube prijanjanje i vozilo nastavi da se kreće pravo.
Koja je razlika između M+S i zimskih guma?
Zimske gume bi trebalo uvek da nose oznaku M+S, M&S, ili M.S. (Mud & Snow). Međutim, oznaka M+S ne znači da je guma isključivo zimska. Tačnije, da biste bili sigurni da ste kupili zimske gume potrebno je da kupite one koje sadrže i oznaku M+S i simbol planina/pahuljica. Takođe prema pravilniku, zakonski obavezna minimalna dubina šare za M1 vozila iznosi 4 mm za zimske gume.
Kako biste na vreme sredili Vaš automobil za predstojeće zimske uslove vožnje, i kako bi obezbedili sigurnost na putu možemo reći da je pravo vreme za zamenu pneumatika upravo sada, ali i vreme da proverite kompletno stanje Vašeg automobila. S tim u vezi, bitno je proveriti i nivo ulja u Vašem automobilu kao i da li je vreme za zamenu istog, jer od motornog ulja zavisi pouzdan rad i dugotrajnost motora. Zbog izuzetne važnosti kvaliteta motornog ulja preporučujemo vam da koristite samo ulja pouzdanih i proverenih proizvođača, te su naša preporuka MobilTM motorna ulja.
Pripremite Vaše vozilo za predstojeće uslove i vozite bezbrižno!
Postoje brojne zablude kada su u pitanju motorna ulja. U ovom tekstu pokušaćemo da damo odgovore na pitanja koja se tiču istine i zablude o motornim uljima.
Istine i zablude o motornim uljima: Viskoznost kao glavni parametar u izboru motornog ulja
Prvo na šta se obrati pažnja u odabiru motornog ulja, posle izbora brena motornog ulja jeste viskoznost. Da li je istina ili zabluda o motornim uljima da je jedina razlika između dva motorna ulja različitih viskoziteta samo u njihovoj viskoznosti? Ovo je klasićna zabluda. Međutim, stvar je u tome da se mnogo važnije razlike kriju u specifikacijama ulja kao i različitim odobrenjima. Razlog tome je što automobilima danas najviše odgovaraju ulja koja imaju fabrička odobrenja njihovih proizvođača kako bi im se produžio radni vek. Iz ovoga možemo zaključiti da viskozitet nije presudan parametar pri izboru motornog ulja.
Istine i zablude o motornim uljima: Sintetička ulja nadmašuju mineralna
Sintetička motorna ulja su ulja koja se prave od sintetičkih baznih ulja i dodatih aditiva. Ona pripadaju API grupama III, IV i V. S druge strane, mineralna motorna ulja prave od konvencionalnih mineralnih baznih ulja, dobijenih destilacijom i dodatnim prečišćavanjem sirove nafte i aditiva. Iako aditivi mogu značajno da poboljšaju osobine motornog ulja, mineralna ulja nikada ne mogu dostići kvalitet sintetičkih ulja, niti im parirati. S toga je ova tvrdnja tačna.
Istine i zablude o motornim uljima: Crno motorno ulje je loš znak i treba ga promeniti
Kao što je opšte poznato, jedan od zadataka motornog ulja je da očissti motor i pri tome zadrži nerastvorne zagađivače u suspenziji i ne dozvoli stvaranje depozita u motoru. Što znači da je verovatnoća da motorno ulja postane crno već nakon prve upotrebe veoma velika, naročito u dizel motorima, koji proizvode mnogo čađi. S toga možemo zaključiti da je ova pretpostavka osporiva jer sasvim suprotno crno ulje može da znači da ono upravo radi svoj posao.
Istine i zablude o motornim uljima: Interval zamene ulja određen u mesecima je jednako važan kao onaj naveden kilometrima
Postoji zabluda da ukoliko se automobil ne koristi interval zamene motornog ulja, samo na osnovu posmatrane kilometraže, može da se produži. U stvarnosti, motorno ulje priikom dugog stajanja tj. ne upotrebljavanja dovodi do toga da se njegov kvalitet pogoršava. Statistika pokazuje da automobili koji se voze relativno malo na kraćim rastojanjima, u periodu od godinu dana, predstavlja veće specifično opterećenje i stres na motor i naftu. Razlog za to je taj da se kod kraćih rastojanja više kilometara vozi hladnim motorom i a pošto su u pitanju kratke relacije to obično znači vožnja gradom, gde situacija čestog zaustavljanja i vožnje u saobraćajnim gužvama rezultira većim naporom za motor kao i motorno ulje. Zbog toga proizvođači automobila određuju interval zamene motornog ulja u mesecima i kilometražama, pa je to razlog zašto je prvi važan isto koliko i drugi.
Istine i zablude o motornim uljima: Povećanja potrošnju ulja je znak lošeg kvaliteta ulja
Mnogi smatraju da ako automobil troši motorno ulje u većim količinama onda nešto nije u redu sa uljem ili nije pravo ulje za taj automobil i treba ga zameniti drugim obično uljem višeg viskoziteta koje se verovatno neće potrošiti. S druge strane, istina se krije u tome da potrošnju ulja najčešće uzrokuje motor koji je u lošem stanju. Ako je to novi automobil onda su verovatno prstenovi dizajnirani tako da proizvode manje trenja (smanjuju potrošnju goriva, jer manje trenje znači manje izgubljene energije), što takođe rezultira većim razmacima između klipova i cilindara koji takođe dovode do veća potrošnja ulja. Što znači da u nekim slučajevima veča potrošnja ne znači i lošiji kvalitet.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da je veoma bitno obezbediti kvalitetno motorno ulje kako bi Vaš automobil radio kao nov. Naša preporuka je svakako da poštujete sve zahteve proizvođača automobila i da se opredelite za svetski priznato i provereno Mobil motorno ulje sa odobrenjima namenjenim baš Vašem tipu automobil. Detaljniju ponudu ulja kao i odobrenja možete pogledati ovde.
Želite da saznate koja je razlika između dvotaktnih i četvorotaktnih motora, pročitajte članak koji smo Vam pripremili i saznajte više.
Šta označava takt motora?
Takt ili ritam motora predstavlja putanju kretanja između dve mrtve tačke. Motor radi u četiri koraka, a oni su: usisavanje goriva, kompresija, ekspanzija i izduvavanje gasova. Često postavljano pitanje danas, koja je razlika između dvotaktnih i četvorotaktnih motora i zašto su dvotaktni motori u istoj zapremini jači od četvorotaktnih? Da bi smo vam daili odgovor na ovo pitanje prvo moramo objasniti principe rada na kojim se zasnivaju.
Razlike dvotaktnih i četvorotaktnih motora
Kod četvorotaktnih motora ceo proces sagorevanja obavlja u četiri takta tj. četiri okreta radilice (kolenastog vratila). Sama reč takt označava put klipa od donje mrtve tačke ka gornjoj. Otvaranjem ventila i usisavajem smeše goriva i vazduha započinje prvi takt kod četvorotaktnog motora, i kod njega je klip u donjem položaju. Zatim dolazi do kompresije ili sabijanja smeše, i položaj klipa u ovom - drugom taktu, je u gornjem položaju, a usisni i izduvni ventili su zatvoreni. Treći takt je sagorevanja koje se odvija kada je klip u gornjem položaju, tada svećica baca varnicu i pali smesu goriva u cilindru i ta eksplozija potiskuje klip naniže u donju mrtvu tačku, dok kod dizel motora, eksploziju stvara sam pritisak sabijana dizel goriva, i u tom slučaju nema potrebe za svećicama. Poslednjii takt je izbacivanje gasova i on se odvija kada klip posle eksplozije krene iz donjeg položaja ka gornjem, u tom momentu dolazi do otvaranja izduvnog ventila i gasovi izlaze napolje. Ceo ovaj proces odvija se u dva okretaja radilice.
Kod dvotaktnih motora sa druge strane odvijaju se istovremene radnje, usis i kompresija, eksplozija i izbacivanje gasova. Prvo mešavina goriva i vazduha ulazi kroz usisni kanal, a putem prelivnih kanala ulazi u cilindar, zatim kada klip krene u gornji položaj sam klip zatvara izduvni kanal i sabija smešu, posle sabijanja varnica iz svećice pali smešu izazivajući eksploziju i vraća klip u donji položaj. Izbacivanje gasova počinje vraćanjem klipa u donji položaj čime se otvara izduvni kanal i nastavlja se sve do ponovnog zatvaranja izduvnog kanala. Te za razliku od četvorotaktnih motora, kod dvotaktnih motora ceo ovaj proces odvija se u jednom okretaju radilice.
Iz svega gore navedenog zaljučujemo da je prva razlika to što se kod dvotaktnog motora ceo proces završava u jedno okretaju radilice dok se kod četvorotakntog motora ceo proces odvija u dva okretaja radilice.
Bitno je napomenuti da je dvotaktni motor jeftinijij za proizvodnju od četvorotaktnog zbog toga što se sastoji iz manje delova (npr kod dvotaktnog motora nema ventila već je sve rešeno preko usisnog i izduvnog kanala). Takođe dvotaktni motor za razliku od četvorotakntog nema karter za podmazivanje već se podmazivanje obavlja preko ulja koje se sipa u benzin u određenom odnosu.
Zbog čega se onda uopšte češće koriste četvorotaktni umesto dvotakntih motora?
Najviše zbog toga što dvotaktni motori lošije koriste gorivo tj. određeni procenat goriva uopšte ne sagori i kroz auspuh odlazi u nepovrat. Još jedan od razloga je i ekologija. Tačnije kod dvotaktnih motra prilikom dodavanja ulja u gorivo i njegovim sagorevanjem višestruko više se zagađuje okolina u odnosu na četvorotaktni motor. Takođe, buka je još jedan od razloga. Dvotaktni motori ne samo da su bučniji od četvorotakntih već su i zahtevniji za održavanje i vek trajanja im je uglavnom kraći. Kako bilo, dvotaktni motori i danas ipak imaju primenu na mestima gde se traže lagani agreagati jednostavne konstrukcije i velike snage u odnosu na zapreminu, takvi motori mogu se sresti na agregatima, pumpama, a na vozilima ih najčešće srećemo na kros motorima.
Za još korisnih informacija pratite naše društvene mreže i naš blog.
Često je jedini spas od vrelih dana provedenih u automobilu klima uređaj, bez koga gotovo pa ne možemo da zamislimo dan. Ali ga neretko i uzimamo zdravo za gotovo, tj. ne vršimo redovne servise sve do pojave neprijatnih mirisa ili dok ne osetimo da naš klima uređaj u automobilu više ne hladi kao pre. Činjenica je da pored promene ulja i filtera vazduha, treba redovno održavati i klima uređaj. Dopuna freona i promena filtera su obavezni, a bilo bi dobro da se izvrši i dezinfekcija ventilacionih kanala, jer su oni idealno mesto za stvaranje gljivica koje dovode do pojave neprijatnog mirisa iz klima uređaja.
Uz pravilnu upotrebu i redovan servis, klima uređaj bi trebalo da vas služi koliko i sam auto. Proizvođač vozila je predvideo servisni interval zamene filtera klime i on se obično radi na 10.000-15.000 pređenih kilometara, ili dve godine. Međutim, da biste bili sigurni, proverite u servisnoj knjižici ili konsultujte ovlašćeni servis. Važno je da servis klime obavlja stručno lice jer neadekvatno odrađen servis zamene filtera i dopunjavanja sistema može da se odrazi negativno na vaše zdravlje, pri čemu su najčešći problemi sa respiratornim organima. Imajte na umu takođe da vam se više isplati raditi redovan servis nego popravka ili ugradnja novog.
Pored redovnog servisiranja klima uređaja u automobilu, još jedan koristan savet je da vaš klima uređaj uključite nekoliko puta nedeljno, barem na dva do tri minuta i tako tokom cele godine. Na taj način produžavate životni vek kompresora i sprečavate gubitak gasa i ulja, odnosno fluidne smeše. Takođe, posle upotrebe klima uređaja bilo bi poželjno upaliti ventilaciju, jer tokom rada klima uređaja u isparivaču se stvara vlaga koja izuzetno pogoduje razvoju bakterija i raznih mikroorganizama koji mogu biti štetni po vaše zdravlje. Ventilacija će isušiti isparivač i u znatnoj meri usporiti njihov razvoj. Još jedan važan savet koji vam možemo dati je da klimu ne uključujete kada je motor hladan i kada se krećete veoma sporo. Ako baš ne možete da izdržite, podesite strujanje vazduha na minimum. Kod vožnji na kratkim relacijama isparivač nema vremena da se osuši, pa vam savetujemo da u tim situacijama takođe ne uključujete klimu.
Kao i uvek savetujemo Vas da redovno vršite i proveru motornog ulja u Vašem automobilu kako bi i u ovim vrelim danima putovali bezbrižno.
Sigurno je da se ljudi nađu zatečeni kada shvate da njihov automobil troši više goriva nego uobičajno, ali šta se dešava kada shvatite da je došlo i do povećane potrošnje motornog ulja?
U ovom tekstu navešćemo dva tipična slučaja kada može doći do povećane potrošnje motornog ulja, koja su privremenog karaktera, a uzroci su slični onima koji dovode do takozvane “nulte potrošnje motornog ulja”.
Prvi slučaj se tiče prelaska sa upotrebe mineralnog ili polusintetičkog motornog ulja na upotrebu sintetičkog motornog ulja, kod koga je u većini slučajeva i sama viskozna gradacija niža. Kao što je poznato, vremenom se u motoru stvaraju talozi i naslage pogotovo kod motora koji su koristili mineralna motorna ulja ili čija je zamena bila neredovne.
Kvalitetno sintetičko motorno ulje koje sadrži aditive će vremenom da rastvara i disperguje nastale taloge, što će dovesti do bolje cirkulacije ulja, ali privremeno i do povećane potrošnje, budući da više motornog ulja završi u cilindru. Potrošnja ulja se stabilizuje i vraća na normalan nivo prilikom druge ili treće zamene.
Naravno, zbog taloga i slabijeg protoka ulja u pojedinim delovima motora, prilikom korišćenja mineralnog ulja, potrošnja ulja može biti i manja od “normalne” što vozači najčešće smatraju prednošću ali to svakako ne predstavlja prednost, čak šta više to je signal za uzbunu. Jer je svakako bolje da motor troši ulje pa i u maloj količini nego da ga uopšte ne troši (“nulta potrošnja”), jer je tada podmazivanje lošije, što direktno može doprineti ozbiljnim kvarovima.
Drugi slučaj se odnosi na duži period gradske vožnje. Tačnije, posle dužeg perioda vožnje u gradskim uslovima, naročito zimi, u karteru se skuplja nesagorelo gorivo i voda - kondenzat. I ako se nakon tog dužeg perioda gradske vožnje odlučite na dužu vožnju van grada, uz maksimalno dozvoljenu brzinu u toku par sati, često dođe do velike potrošnje motornog ulja.
Po završetku puta je dobro proveriti nivo motornog ulja, te ako je na minimumu ili ispod njega, treba doliti potrebnu količinu motornog ulja. Nakon toga se potrošnja vraća u normalu. No, ipak ako je motorno ulje zbog zimskih uslova u gradskoj vožnji bilo degradirano, i potrošnja je i dalje visoka čak i posle dolivanja neophodno ga je zameniti. Posle zamene motornog ulja i filtera potrošnja ulja se vraća u normalu.
Zbog svega navedenog najbolje je da od samog početka u svoj automobil sipate kvalitetno motorno ulje kako bi Vaš motor stalno radio kao nov, ali u svakom slučaju nikad nije kasno da počnete sa upotrebom kvalitetnog ulja, naša preporuka je svakako da se opredelite za odgovarajuće MobilTM motorno ulje za Vaš automobil.
Ideja o automatskom menjaču se javila vrlo rano, još početkom dvadesetih godina prošlog veka. Prvi automatski menjač patentiran je još 1923. godine, a u radu je koristio vodenu paru. Na žalost, ovakav menjač se pokazao kao veoma neefikasan, pa su vozači morali da čekaju još desetak godina kako bi se pojavio prvi automatski menjač koji je u radu koristio hidrauličnu tečnost. Zbog korišćenja hidraulike pod pritiskom i konvertora obrtnog momenta, automatski menjači su se pokazali kao manje efikasni od manuelnih. Tačnije, pružali su slabije performanse i imali su veću potrošnju goriva, tako da je tek u poslednjih desetak godina, usavršavanjem mehanizma i upotrebom elektronike za regulisanje promene stepena prenosa, automatski menjač dostigao i prestigao performanse manuelnih menjača.
Što se tiče njihovog održavanje ono pre svega podrazumeva redovnu zamenu ulja u menjaču. Preporuke za zamenu ulja i intervale zamene ulja nalaze se u preporukama proizvođača. Ukoliko ste iste zagubili ili niste sigurni gde možete da ih pronađete, ne brinite veoma jasan pokazatelj da je vreme za zamenu ulja je i njegova boja. Novo ulje je svetlih nijansi, a vremenom postaje tamnije. Što tamnija, gotovo crna boja, govori da je vreme za zamenu ulja u automatskom menjaču. Takođe zamena ulja u automatskim menjačima je sigurno potrebna ako osetite vibracije i grubo trzanje na vašem automobilu.
U svakom slučaju savetujemo vam da ukoliko niste sigurni da li je vreme zamene ulja u vašem menjaču, savet potržite od stručnjaka, posetom servisa koji je zadužen za održavanje vašeg vozila. Imajte na umu da će redovno održavanje ulja u automatskom menjaču sprečiti potencijalne kvarove i time ćete izbeći skupe popravke.
Naša preporuka je svakako jedan od kvalitetnih MobilTM proizvoda iz linije MobilTM ATF koji će sigurno doprineti boljem radu vašeg automatskog menjača i izbeći svaki mogući kvar koji bi vas skupo koštao. Detaljnu ponudu naših prizvoda možete pronaći na B2C portalu za fizička lica ili B2B portalu za pravna lica.
