Tempomat je danas postao jedna od neizbežnih stvari kada su automobili u pitanju. Posebno je koristan na autoputevima i putevima na kojima postoji konstantno ograničenje brzine, jer omogućava manje zamaranje vozača, a samim tim i udobniju vožnju. Uz to, pošto nema smanjenja i pojačanja gasa, tempomat omogućava i racionalniju potrošnju goriva.

Šta je i čemu je zapravo namenjen tempomat?

Osnovna funkcije tempomata je u suštini kontrolisanje brzine kretanja. Sistem tempomata, tj.mali kompijuter koji se obično nalazi ispod haube ili iza armaturne table, kontroliše brzinu vozila tako što određuje poziciju papučice za gas. Za razliku od manuelnog pritiskanja papučice gasa, tempomat aktivira ventile gasa putem sajle povezane na aktivator. Ventil papučice gasa kontroliše snagu i brzinu rada motora limitirajući količinu vazduha koju agregat usisava. Mnogi automobili koriste aktivatore koje pokreće vakum koji stvara motor, da bi dodavali i oduzimali gas. Ovi sistemi koriste mali, elektronski kontrolisani ventil, da bi se regulisao vakum u opni. Ovo funkcioniše na sličan način kao kočni servo uređaj.

Tempomat je obično smešten na volanu ili negde na instrument tabli i uz pomoć prekidača vozač može povećavati ili smanjivati brzinu kojom želi da se automobil konstantno kreće. Tasteri „On“ i „Off“  služe za aktiviranje i deaktiviranje ovog rada automobila. Neki sistemi nemaju ove tastere, pa se umesto toga isključuju dodirom kočnice i uključuju kada vozač pritisne „Set“ taster. Pored toga ovaj sistem sadrži i prekidače za zaključavanje brzine i povećanje brzine. Odnosno, nakon ubrzavanja do potrebne brzine, vozač prekidačem može popraviti trenutnu brzinu i pustiti papučicu gasa. Ukoliko dođe do naglog kočenja tada se parametri poništavaju i potrebno je pritisnuti dugme „Resume“ kako bi se vratili u prethodni režim rada. Takođe ovaj sistem sadrži i dugme za smanjenje brzine. U zavisnosti od modela automobila mogu biti u pitanju i drugi tasteri ali princip je uglavnom isti.

Adaptivni tempomati

U današnje vreme usled povećanje gustine i haotičnosti saobraćaja, obični tempomati nisu više efikasni kao nekad. S toga je ovaj sistem evaluirao, te su sada sve više u upotrebi adaptivni tempomati.

Razlika između adaptivnog i klasičnog tempomata je u tome što adaptivni tempomat sadrži napredniji sistem koji je sposoban da automatski prilagodi brzinu i u isto vreme održi pravilno i bezbedno rastojanje u odnosu na vozila ispred u istoj voznoj traci. Tačnije, ovaj sistem koristi prednje pozicionirani radar, instaliran iza prednje maske vozila, čiji je zadatak da detektuje brzinu i rastojanje u odnosu na vozilo ispred, kao i procesor digitalnog signala i longitudinalnu kontrolnu jedinicu. Ukoliko vozilo ispred uspori, ili ako se detektuje neki drugi predmet, sistem šalje signal motoru ili kočnom sistemu da uspori. Zatim, kada je put ispred ponovo bezbedan i prohodan, sistem ponovo ubrzava vozilo na prethodno postavljenu brzinu.

Autocruise radarski sistem od 77 gHz, koji je kreirao TRW kadar je da registruje do 150 metara ispred i funkcioniše pri brzini kretanja vozila od 30 do 180 km/h. Delphijev sistem od 76 gHz takođe može da detektuje objekte udaljene do 150 metara i funkcioniše pri brzinama od 32 km/h. Autocruise i Delphi su pioniri u ovoj tehnologiji, koja je u međuvremenu unapređena, tako da uključuje i mogućnost upozorenja na opasnost od čeonog sudara putem auditivnih i vizuelnih signala, kao i  sposobnost autonomnog kočenja u slučaju krajnje nužde. Vozila s potpuno automatizovano kontrolom brzine su kompleksnija, i obično poseduju i druge ultramoderne sisteme asistencije. Ona mogu reagovati na saobraćajne znake, signalizaciju, pešake i druge prepreke na putu.

Bezbednost u saobraćaju

Vozači koji često zapadnu u gradske gužve veoma cene adaptivni tempomat, jer definitivno smanjuje stres i redukuje umor. Naravno, u svakom momentu potrebno je biti skoncentrisan na dešavanja u saobraćaju, a upotreba sistema o kojem je reč treba doživeti kao dodatnu pogodnost jer on nikako ne čine vozilo u potpunosti autonomnim. Zanimljiva činjenica je da su istraživanja pokazala da 90% vozača ne stigne da zakoči kada treba dok je tempomat uključen, jer im se stopalo ne nalazi u blizini kočnice i gasa. Kada znate da autombil sam vozi, nogu obično držite na nekom drugm mestu, koje je najčešće udaljeno od papučica, a kada dođe nepredviđena situacija, onda kočnicu pritiskate sporo, a često se dešava i da je vozači potpuno promaše. Zato se savetuje da prilikom korišćenja tempomata nogu uvek držite oslonjenu na gas li kočnicu kako biste izbegli nepredvidive situacije i poboljšali brzinu reagovanja.

Želimo Vam srećan put, Vaš Plattner tim.