Automobilska industrija, iako je često bila percipirana kao domen pretežno muške sfere, ima bogatu istoriju u kojoj su žene igrale ključne uloge. Kroz istoriju, žene su se borile za svoje mesto u svetu automobilske proizvodnje, dizajna, tehnologije i menadžmenta. Od pionirki koje su oblikovale industriju do savremenih liderki, postignuća žena u autoindustriji ne samo da su značajna, već i veoma inspirativna.
U ranim danima automobilske industrije, žene su se suočavale sa velikim izazovima da steknu priznanje u profesionalnim krugovima. U 19. veku, kada su prvi automobili tek počinjali da se pojavljuju, žene su bile ograničene u mnogim aspektima društvenog života. Ipak, neke žene su odlučile da učestvuju u razvijanju novih tehnologija i koncepata, te ćemo u daljem tekstu pomenuti samo neke od njih.
Bertha Benz
Jedna od pionirki bila je Bertha Benz, koja je 1888. godine postala prva osoba na svetu koja je prešla značajnu distancu automobilom, kada je izvela prvu dugu vožnju automobila Benz Patent-Motorwagen, otkrivajući potencijal automobila za široku upotrebu obezbedila je i prve porudžbine kompaniji svog supruga Karla Benza i tako doprinela stvaranju temelja moderne automobilske industrije.
Mary Anderson
Još jedna uspešna žena koja je doprinela automobilima koje danas znamo je i Mary Anderson, možda najpoznatija po svom izumu brisača za automobile, koji je 1903. godine patentirala kao rešenje za vozače u lošim vremenskim uslovima. Iako je njen izum u početku naišao na otpor i nije odmah postao hit, danas je gotovo nemoguće zamisliti automobil bez brisača. Ovaj izum omogućio je bezbedniju vožnju u kišnim i snežnim uslovima i postao standardna oprema svih vozila.
Margaret A. Wilcox
Margaret A. Wilcox bila je američka mašinska inženjerka koja je 1893. godine patentirala sistem za grejanje u automobilima. Osmislila je patent koji je omogućio da se toplotni vazduh iz motora automobila koristi za grejanje kabine, što je u to vreme bio revolucionaran izum. Njen rad je poboljšao komfor i sigurnost vozača i putnika, jer je omogućio da vozila postanu udobnija tokom hladnih meseci.
Lillian Moller Gilbreth
Lillian Moller Gilbreth bila je pionirka u oblasti industrijske psihologije, inženjeringa i ergonomije. Njene inovacije bile su ključne za unapređenje radnih uslova i efikasnosti u industriji. Iako je radila u mnogim industrijama, njen doprinos u oblasti optimizacije proizvodnih procesa u automobilskom sektoru bio je značajan. Gilbreth je pomogla u razvoju metoda za efikasnije raspoređivanje rada, analizu pokreta i bolje organizovanje radnih mesta u fabrikama. Njen rad na ergonomiji omogućio je bolje radne uslove za radnike i povećao proizvodnu efikasnost, a njene teorije o upravljanju vremenom i pokretima i dalje se primenjuju u modernim industrijskim procesima.
Hedy Lamarr
Iako je Hedy Lamarr bila poznata kao glumica, njena inovacija imala je dalekosežan uticaj na razvoj tehnologija u mnogim industrijama. Tokom Drugog svetskog rata, Lamarr je zajedno sa kompozitorom Georgeom Antheilem razvila sistem za „preskakanje frekvencije“, koji je bio ključan za bežični prenos signala. Ovaj sistem je omogućio torpedima da promene frekvenciju komunikacije, čime je otežano ometanje signala. Ovaj princip skakanja frekvencije postao je temelj za razvoj bežičnih tehnologija kao što su Wi-Fi, Bluetooth i GPS.
Stephanie Kwolek
1968. godine, Nemačka kancelarija za patente zabeležila je prijavu pod nazivom „Compound and fibers or threads made therefrom“, u kojoj je opisano: „Super vlakna koja se koriste u automobilskoj industriji, svemirskim putovanjima, kao i u neprobojnim prslucima“. Izumiteljka ovog revolucionarnog materijala bila je hemičarka Stephanie Kwolek koja je svoju karijeru započela prihvatajući poziciju u tekstilnoj laboratoriji kompanije DuPont u Bafalu. Tokom ranih 1960-ih, radila je na razvoju vlakana za ojačanje radijalnih guma, kada je doživela što će kasnije nazvati "srećnim incidentom". Naime, otkrila je materijal koji je bio pet puta jači od čelika, ali iste težine, a pri tome je bio otporan na visoke temperature i plamen. Taj materijal postao je osnova za razvoj Kevlar vlakana. Kevlar, kao izuzetno snažan i otporan materijal, postao je ključan u mnogim industrijama, uključujući automobilsku, gde se koristi u proizvodnji visokoperformansnih guma koje moraju da izdrže ekstremne uslove. Kevlar vlakna nude izuzetnu čvrstoću i stabilnost, čak i pri visokim temperaturama i brzinama, što ih čini idealnim za primene koje zahtevaju visoke performanse. Osim toga, Kevlar je postao neizostavan materijal u zaštiti, kao što su neprobojni prsluci.
A da su žene bile uspešne ne samo u inovacijama već i u automobilizmu kao sportu govore i činjenice o uspesima mnogih žena među kojima se izdvajaju Jutta Kleinschmidt i Danica Patrick.
Jutta Kleinschmidt je srušila sve predrasude u vezi žena u automobilizmu i to ni manje ni više nego u pustinji Sahara. Ona je svoje mesto u istorijskim knjigama zauzela zahvaljujći svom prvom učestvovanju na Paris-Dakar reliju 1988. godine, na motociklu, da bi 2001. ona postala prva žena i prva Nemica koja je osvojila ovaj najteži reli u modleu Mitsubishi Pajero. Kombinacijom hrabrosti i iskustva, ona je vladala trkačkom scenom skoro 20 godina.
Danica Patrick je pokazala koliko brze i uspešne mogu da budu žene na trkačkoj stazi. Ona je trkačica, rodom iz Viskonsina, koja se istakla kao jedna od najuspešnijih žena u NASCAR i IndyCar motorsportu. Postala je prva žena koja je pobedila u trci IndyCar serije, i to 2008. godine na trci u Japanu. Tokom svoje karijere, nastupala je u NASCAR i IndyCar serijama, a njen najveći uspeh u NASCAR-u bio je osvojenje pol pozicije na prestižnoj Daytona 500 trci 2013. godine. Danica je prepoznata ne samo zbog svojih vozačkih veština, već i zbog toga što je postala simbol ženske borbe za ravnopravnost u motorsportu. Nakon povlačenja sa trkačkih staza 2018. godine, ostala je uticajan lik u svetu sporta i inspiracija za mnoge.
Žene su tokom 20. i 21. veka počele da se probijaju u autoindustriji na novim, važnim pozicijama, a s godinama su postajale sve prisutnije u menadžerskim i tehničkim timovima, i to ne samo u proizvodnji, već i u razvoju novih modela, marketingu, te zaštiti životne sredine.
Danas, žene ne samo da vode automobilske kompanije, već su ključne u oblasti inovacija i ekologije. Pomenućemo samo neke od njih kao što su: Mary Barra - CEO General Motors-a koja je postavila standarde za vođstvo u industriji, i Elena Ford koja je prva žena iz porodice Ford koja je zauzela izvršnu poziciju u kompaniji Ford Motor Company.
Dok odajemo priznanje njihovim postignućima, očigledno je da njihove priče i dalje motivišu i osnažuju ljude širom sveta, podsećajući nas na značaj raznolikosti, inovacija i upornosti u oblikovanju napretka i oblikovanju budućnosti tehnologije i društva u kom živimo.
